Историјат школе
Огроман недостатак матураната средњих школа економског смјера, мали број школа, односно премали број ученика у процесу редовног образовања, у односу на тако велику садашњу и будућу потребу за овом врстом кадра у привреди и јавним службама, непосредни су разлози и мотиви за отварање Економске школе у Приједору. Оснивач Економске школе је Народни одбор Округа Приједор. У тачки ИИ "Одлуке о оснивању средње економске школе од интереса за Округ (Закон бр. 10150/56 од 10. јула 1956. године)" наводи се: "Просвјетни савјет овог одбора извршиће све потребне припреме за благовремени почетак рада ове школе, те обезбиједити стручни кадар и просторије".
Просторни и материјално-технички услови за почетак рада Школе били су више него (пре)скромни. Као привремено рјешење, за Школу је била намијењена мала, нешколска зграда, смјештена у просторијама данашње Основне школе "Десанка Максимовић".
Из школске документације, према опису првог директора, видљиво је да ова зграда није била погодна ни за најнормалнији рад Школе. У извјештају директора Школе наводи се да је зграда изграђена од цигле, да је имала четири нешто веће (укупне површине 174,5 м²) и шест мањих просторија (површине 127 м²), два стана (који нису дати Школи на кориштење), школско двориште од 212,5 м², двориште од 1215,5 м² и бунар. Величина учионичког простора, с обзиром на број ученика у одјељењима и фронтални облик наставног рада, обезбјеђивала је само 1,25 м² по ученику, што је било половина прописаних педагошко-хигијенских стандарда тог времена. Удобност и практичност ученика и наставника у наставном процесу, услови за функционисање наставних комуникација и, уопште, услови за непосредну наставу и учење, тј. остваривање образовних, ментално-развојних и других циљева и задатака наставе, били су изузетно оскудни. Када се скромној величини и неадекватном квалитету учионичког простора дода одсуство било какве наставне технологије, школске (и ученичке и наставничке) библиотеке и других неопходних извора и ресурса за учење и стручно усавршавање ученика...
Усељење у нову школску зграду
У школској 1959/1960. години дешава се и усељење у нову школску зграду, које је значило је препород за ученике и наставнике - догађај од вишеструког друштвеног значаја за образовање, културу и ширу јавност. Уз радост добијања велелепне школске зграде, Школа је имала још један разлог за радост и славље: достигла је "пунољетност", односно постала је пуноправна економска школа, јер су њене учионице и кабинети свих разреда, од прве до завршне године, били испуњени ученицима четверогодишњег образовања економских техничара.
1961. године на Дан општине и Дан школе, Школа је добила име. Одлуком Службе за основно образовање Приједор (Закон бр. 01/ИИ 793/1 од 16. маја 1961. године), одређен је назив Средње економске школе у Приједору - Средња економска школа "Др. Бранко Бујић - Седмак"
Интеграција и нови назив
У даљем периоду умјесто независних "чистих школа", (као програм) у моди су образовне цјелине, са статусом правног лица - центри за стручно образовање ученика и приправника. Тако је Економска школа, вољом локалних власти, дошла "у загрљај" Економско-трговинско-угоститељског школског центра. Наиме, Скупштина опћине Приједор, на сједници Скупштинског вијећа и Вијећа радних заједница, одржаној 4. октобра 1966. године, усвојила је - Одлуку о оснивању Економско-трговинско-угоститељског школског центра у Приједору, (Закон бр. 03-1201/1 од 4. октобра 1966. године.); Одлуку о оснивању Економско-трговинско-угоститељског школског центра Секретаријата за образовање и културу СР БиХ Закон бр. 02-26/3/1 од 12. новембра 1966. године; Службени лист СР БиХ, бр. 18 (67).
У оснивачком акту стоји да је "Економско-трговинско-угоститељски школски центар (у даљњем тексту ЕТУШЦ) стручна установа за образовање и оспособљавање економиста, квалифицираних и висококвалифицираних радника у трговини и угоститељству". Статут ЕТУШЦ-а дефинира формално-правни статус установе: "ЕТУШЦ је самостална, самоуправна радна организација, организирана на принципима самоуправљања с главном дјелатношћу образовања и оспособљавања ученика и допунске обуке радника у трговини и угоститељству". С таквим програмским опредјељењима и атрибутима социјалистичког самоуправљања, ЕТУШЦ је регистрован код надлежног суда у Бањој Луци и уписан у Регистар верифицираних средњих школа и средњошколских центара у Секретаријату за образовање и културу СР Босне и Херцеговине.
Дијељење у три ООУР-а
Период од школске 1977/78. до 1990/91. године означава трећи период живота и рада Економске школе. Она поново стиче свој правни субјективитет.
Тако су умјесто досадашњег ЕТУШЦ-а, као јединствене установе за средње стручно образовање, на основу ЗУР-а и државно-партијских директива,
успостављена три одвојена статуса основних програмско-образовно-наставних јединица, у облику организације удруженог рада:
- ООУР Економска школа,
- ООУР Школа за трговину и угоститељство и
- ООУР Школа за администрацију и дактилографију.
Организација школа у основне организације удруженог рада извршена је директним изјашњавањем (референдумом) радника и ученика ЕТУШЦ-а на
основу одредби ЗУР-а и Статута. На основу Споразума о самоуправљању о удруживању основних организација и Радне заједнице у Радну организацију,
поново путем референдума, радници и ученици ООУР Економске школе одлучили су да интегришу своју школу, односно да је придруже Радној организацији
Центар за усмјерено образовање и одгој у Приједору.
ЈУ Угоститељско-економска школа
Радници ООУР-а Угоститељско-трговинске и кожарско-текстилне у чијем је саставу било и образовање ученика економско-комерцијалне и трговинске струке непосредним изјашњавањем 9. јануара 1991. године, донијели су одлуку о издвајању из Центра. Акт о издвајању ООУР-а Угоститељско-трговинске и Кожарско-текстилне школе са другим ООУР-ом Центра био је, истовремено, и својеврсни оснивачки акт самосталне, аутономне школе, типа средњих техничких и сродних школа, како је то дефинисано одредбама Закона о средњим школама.
Одлука о издвајању школе из Центра, тј. самосталном функционисању школе према правилима новог закона, ступила је на снагу крајем школске 1990/91. године. У новој школској години, раније позната ООУР Угоститељско-трговинска и Кожарско-текстилна школа наставила је свој живот и рад под новим називом - ЈУ Угоститељско-економска школа (како се и данас зове). Промјена назива школе извршена је због промјене њене дјелатности: престало је образовање ученика кожарске и текстилне струке, па се дјелатност свела на образовање кадровских профила ИИИ и ИВ степена стручне спреме у економско-комерцијалним и трговачким занимањима угоститељско-туристичке струке.
Образовни профили
Школа врши образовање ученика за двијеструке
-
Економија, право и трговина са занимањима:
Економски техничар,
Пословно-информатички техничар,
Пословно-правни техничар,
Банкарски техничар,
Царински техничари -
Угоститељство и туризам са занимањима:
Туристички техничар,
Угоститељски техничар,
Кулинарски техничар,
Кувар,
Конобар.
Посједујемо
Школа поседује библиотеку са 12.000 наслова и простором за читалачки клуб, квалитетно опремљене специјализоване кабинете за сва занимања,
учионице прилагођене за теоријски дио наставе опремљене клима уређајима и телевизорима на којима се могу визуелно и аудитивно представити
садржаји значајни за школско градиво, паметну таблу, књиговодствени програм.
Поред информатичког, рачуноводственог, туристичког, ПЗВ и СТЕАМ кабинета школа има своју кухињу и школски ресторан
за реализацију практичне наставе смјерова из угоститељске струке.
Организације, удружења и секције
Поред редовне наставе ученици су такође активни кроз различите видове ваннаставних активности како што су научне и умјетничке секције, историјска, географска, ЦИВИТАС, угоститељска секција, секција за израду бизнис планова, ликовна, културно–забавна, секција за културне манифестације, литерарна, спортске секције, организације и удружења...